Saopštenje studenata Filozofskog fakulteta u Novom Sadu koji su učestvovali u sinoćnom plenumu

Sinoć u 20 časova održan je treći po redu plenum studenata Filozofskog fakulteta. Međutim, kao i prošli i pretprošli plenum, ni ovaj plenum nije prošao bez problema.

Uprkos svim nastojanjima da se skup održi mirno i da se zahtevi studenata napokon konkretizuju, članovi parlamenta su se pojavili u velikom broju i time sprečili bilo kakvu dalju akciju. Kao prisutna većina, izglasali su da prva tačka plenuma bude legitimitet plenuma i da se pređe odmah na raspravu koja se odužila do kraja samog plenuma. Tu su se između ostalog mogli čuti i povici da se Hrvati vrate u Hrvatsku, iako studenata iz Hrvatske nije čak ni bilo u sali. Potom su kolege iz parlamenta vikom i drekom isterali moderatora kojeg su prethodno izglasali, uz reči da „ide da čuva ovce u Crnu Goru“ budući da je crnogorskog porekla. Štaviše, prešlo se i na javno ponižavanje troje studenata iz Beograda koji su došli da pomognu u održavanju plenuma, od kojih je jedan takođe u početku bio moderator.

Vrhunac sukoba je bio trenutak kada su članovi parlamenta organizovano glasali za raspuštanje plenuma, nakon čega se opet prešlo na deranje na druge prisutne studente koji nisu bili članovi parlamenta. Stvar se međutim nije tu završila, i pri izlasku iz sale počela je hajka na studente i fizičke pretnje od strane parlamentaraca, koji je predsednik parlamenta ipak savetovao da ne uleću u fizičke obračune i apelovao na mirno napuštanje plenuma.

S druge strane, institucije visokog obrazovanja se polako priključuju studentskom samoorganizovanju. Tako je istog dana kada je održan i drugi plenum u Novom Sadu, Pedagoški fakultet u Somboru je snizio školarine za 75%, a koalicija nevladinih organizacija „Građanska Vojvodina“ je prepoznala plenum kao legitiman vid organizovanja studenata. Kako se čini, ipak pritisak da se studenti povinuju i pomire sa trenutnim stanjem vlastitog standarda opasno se povećava. Pažnja se skreće sa zahteva i konkretnih akcija na jednu borbu između članova parlamenata i samih studenata. Nasuprot volji određenih institucija da se pomogne novim akademskim kadrovima da poboljšaju svoj standard i svoj angažman, izvesan deo studenata okupljenih oko parlamenata se buni protiv ovih studentskog aktivizma u vidu plenuma, i time zapravo otežavaju rad svih onih studenata koji se bore za zahteve koji su univerzalni. Drugim rečima, izvesan broj studenata pod pritiskom parlamenta bori se protiv svojih zahteva. Ovo se mora što pre rešiti, i rešenje ne sme ni u kom slučaju biti nasilnog ili isključivog karaktera.

Plenum je pre svega vid organizovanja, a ne organizacija. Stoga se on ne može ni raspustiti jer nije institucija. Takođe, stoga, plenum nema predstavnike, i broj ljudi koji u njemu učestvuju nije stalan. Pri tom, mora se naglasiti da studenti nisu agresivna fizička sila, i da ne potežu odmah za blokadama ili nasilju, nego putem neposredne demokratije nastoje da artikulišu sebe i svoje zahteve na način koji bi najbolje mogao da ih sprovede u delo: studenti se ne bore protiv obrazovanja, nego upravo za bolje obrazovanje. Studenti nisu samo oni koji redovno pohađaju nastavu i plaćaju račune studiranja, nego predstavljaju i naučne kadrove koji putem akademskog aktivizma deluju na obrazovanje čitave države, počevši od privrede pa do samog teorijskog i političkog vrha jedne zemlje. Članovima parlamenata se ne sme dozvoliti da vrše opstrukciju ovakvog aktivizma, jer time ne samo da se ne doprinosi razvoju građanske svesti i napretku akademije, nego se na neposredan način isključuju i sami kadrovi te akademije iz života zajednice kojoj pripadaju. Studenti apeluju na javnost za pomoć i podršku, jer ukoliko sada ne dođe do promene strukture visokog školstva u našoj državnoj zajednici, sadašnje i buduće generacije naših studenata su u opasnosti od siromaštva usled plaćanja prevelikih cena studiranja, od apsolutne degradacije i izolacije iz naučnog života, i od daljeg posrtanja jednog već uzdrmanog sistema fakulteta.